Dr.Sc.Alen Azari, Etičnost lidera škola u regionu Župe
Uvod
Još od davnina se ljudi bave etikom svojih vođa, tj. lidera. Mnoge istorijske teme nam govore i detaljno opisuju o dobrim i lošim vođama, dobrim i lošim kraljevima, carevima, njihovom ponašanju, njihovim odnosima prema drugima itd. I danas smo svedoci o postojanosti dobrih i loših npr. predsednika država, pa često puta za neke kažemo da su dobri lideri, dok druge ocenjujemo kao diktatore ili autokratske vođe. Etika je jako bitna za liderstvo pre svega zbog prirode procesa ostvarivanja uticaja na sledbenike. Da bi lider bio lider u pravom smislu te reči, njega moraju krasiti određene etičke vrednosti na kojima će počivati njegovo ponašanje prema sledbenicima, a oni će to rado prihvatati i ceniti i ponašati se u skladu sa tim. Dakle, etika se u suštini bavi vrednostima i moralom koje određena osoba, odnosno pojedinac kao i društvo smatraju poželjnim ili adekvatnim.Važnost liderstva u obrazovnim institucijama, u našem slučaju u školama je veoma bitna. Najveću odgovornost svakako snosi direktor škole, kao vođa svoga tima. Njegov zadatak je da nađe načina da se bori, da svoju energiju usmeri ka uspešnoj realizaciji sveukupnog rada u školi. Od samog njegovog ponašanja prema svojim saradnicima zavisiće i generalni uspeh škole. Ako se direktor kao stub saradnje unutar kolektiva drži etičkih načela i principa, svakako da će njegov put do cilja biti mnogo lakši. Rad i uspeh etičnog direktora škole će se ogledati u tome koliko on poštuje pet principa etičnosti lidera. Ovi se principi odnose na saradnju direktora sa svojim saradnicima, da li poštuje svoje saradnike, koliko je spreman da im pomogne kad im je pomoć potrebna, koliko je pravičan u svojim odlukama, koliko je iskren prema njima, koliko će uspeti da svojim delovanjem izgraditi poverenje koje je neophodno za opšti progres škole.
Liderstvo je staro koliko i sam čovek. Samim postankom ljudskog roda pojavila se potreba za vođenjem. Kao i u mnogim drugim segmentima života ili događajima i za liderstvo je potrebno najmanje dvoje. Neko mora delovati a neko reagovati. U svakoj grupi mora postojati neko ko je vođa i o ni koji slede svoga vođu. Kada se pomene liderstvo ili vođenje većina ljudi otprilike zna o čemu se radi, ali ako pokušamo da ga definišemo shvatamo da ono ima različita značenja. Različiti autori različito definišu pojam liderstva. Poznati istoričar Burns kaže: “Liderstvo je jedna od najviše analiziranih, a najmanje shvaćenih pojava na zemlji”- James M. Gregor Burns. “Liderstvo je proces u kome pojedinac ostvaruje uticaj na grupu radi ostvarivanja zajedničkog cilja”[1]
Liderstvo je sposobnost da se na različite načine koriste različiti oblici moći kako bi se uticalo na ponašanje sledbenika, pri čemu uticaj možemo definisati kao svaku radnju ili primer ponašanja koji može izazvati promenu stava ili ponašanja druge osobe ili grupe.
Definicija lidera:
Prof.dr Tarik Muhammed es-Suvejdan i prof. Fejsal Omer Bašarahil u knjizi Kako izgraditi lidera, vođu odnosno lidera definišu na sledeći način: “ Jezikom Arapa (kaid) dolazi od reči el kavdu što je jular za upravljanje. Kaže se: Životinju na jularu vodi ispred, i s njom upravlja iza nje. U ovom jezičkom značenju imamo lijep išaret da je mjesto vođe na pročelju kako bi bio uputa svojoj zajednici ka dobru i vodić prema onome što će im koristiti”[2] Što se tiče same uspešnosti lidera, Lao Tse objašnjava: „ Lider je najuspešniji kada ljudi jedva znaju da postoji. Kada je posao završen, a njegov cilj ostvaren, ljudi će se osećati da su to postigli sami”[3]
Mnogi autori koji se bave pitanjima liderstva složni su u tome da se čovek ne mora roditi kao lider, već da on to može postati i nakon obuka o liderstvu, nakon usvajanja određenih znanja, nakon usvajanja određenih veština, a da bi postao dobar lider odnosvno vođa, on mora posedovati određene karakteristike i kvalitete. Dejli Karnegi u svojoj knjizi Psihologija uspeha za XXI vek – Postanite efikasan lider o kvalitetu uspešnih lidera navodi:
- Svi se drže jakih vrednosti i visokih etičkih standarda;
- Oni vode dajući lični primer i ponašaju se sa integritetom kako u profesionalnom, tako i u ličnom životu;
- Oni poznaju koorporativne i ciljeve svojih odeljenja i stalno se informišu o promenama;
- Proaktivni su i imaju ličnu motivaciju za postizanje rezultata;
- Oni su odlični komunikatori i znaju izuzetno dobro da slušaju;
- Oni su fleksibilni kad rade pod pritiskom i svoje emocije drže pod kontrolom;
- Imaju pozitivan stav;
- Grade duh saradnje i pomoći u svom timu;
- Otvoreni su za nove ideje i svaki predlog smatraju dobrodošlim;
- Prepoznaju i izvlaće maksimum snage iz drugih;
- Smatraju sebe i druge odgovornim za postignute rezultate;
- Efikasni su i uspešno upravljaju svojim timom;
- Kreativni su i inovativni;
- Imaju viziju;
- Ne daju se lako odgovoriti“[4]
Nove uloge lidera: nove uloge lidera odnosno vođe su: lider pripovedač; lider koji služi; lider koji ima viziju; vođa lepog morala.
Stilovi vodstva
- Autokratski stil vođenja – lider ne dozvoljava bilo kakvu participaciju podređenih u upravljanju i odlučivanju. On sam donosi sve odluke.
- Demokratski stil vođenja – lider podređenima daje veću mogučnost uključivanja u donošenju odluka. Izražena je veća fleksibilnost između vođe i sledbenika;
- Liberalni stil vođenja – lider u potpunosti uključuje svoje saradnike, u koje ima veliko poverenje. Oni se osećaju potpuno slobodno da diskutuju o svim pitanjima.[5]
Savremeni stilovi vodstva
- Ponašanje usmereno na zadatke- bavi se realizacijom ciljeva: pomaže članovima grupe da ostvare ciljeve.
- Ponašanje usmereno na odnose – pomaže podređenima da se prijatnije osećaju lično, sa drugima i u situacijama u kojima se nalaze.[6]
Osam načela etičkog liderstva koje mogu promeniti školsko okruženje
O principima, odnosno načelima koje mogu pozitivno promeniti školu i školsko okruženje, govori nam George Marshall, koji nudi osam načela čelnicima škola koji traže smernice o tome kako implementirati etičke prakse u njihovim školama. On navodi da je daleko verovatnije da se poveća stepen uspeha u školi i školskom okruženju ako se školski čelnici pridržavaju sledećih osam načela:
- Lična hrabrost
- Javni interes ispred ličnog interesa
- Samokontrola, disciplina
- Zadatak i usmerenost na zaposlenike
- Prepoznavanje talenata
- Visoki etički standardi za sve
- Osetljivost i razumevanje
- Uključivanje u donošenju odluka“[7]
Principi etičkog liderstva
Kao osnov za razvoj zdravog etičkog liderstva, Peter Northous identifikuje pet principa etičkog liderstva:
- Poštovanje (poštovanje drugih)
- Uslužnost (služenje drugima)
- Pravičnost (pravično postupanje)
- Iskrenost (pokazivanje iskrenosti)
- Zajedništvo (izgradnja zajednice)
Metodološke osnove istraživanja
Ciljevi istraživanja
- Opšte utvrđivanje poštovanja onsovnih principa etičnosti lidera od strane direktora škola u regionu Župe,sagledanog na osnovu gledišta nastavnika
- Pregled stavova direktora škola u Župi o njihovim načelnim sopstvenim viđenjima po pitanju njihovog poštovanja osnovnih principa etičnosti lidera
Zadaci istraživanja:
- Da se utvrdi u kojoj meri se poštuje princip poštovanja – poštovanje drugih
- Da se utvrdi u kojoj meri se poštuje princip uslužnosti – služenje drugima
- Da se utvrdi u kojoj meri se poštuje princip pravičnosti – pravično postupanje
- Da se utvrdi u kojoj meri se poštuje princip iskrenosti – pokazivanje iskrenosti
- Da se utvrdi u kojoj meri se poštuje princip zajedništva – izgradnja zajednice
Hipoteza istraživanja
Direktori kao lideri u obrazovnim institucijama, u regionu Župe, poštuju osnovne principe etičnosti lidera i njihov rad zasnivaju na tim bazičnim principima.
Metode i instrumenti istraživanja
Metode koje se koriste u ovom istraživanju su: analitičko- deskriptivna, analitičko – sintetička i induktivno – deduktivna metoda. Podaci će biti obraženi kvantitativno statističkim metodama a njihova interpretacija će podrazumevati kvalitativnu obradu. Za istraživanje biće korišćeni sledeći instrumenti: upitnik za nastavnike koji obuhvata 20 pitanja svrstanih u pet kategorija kojima želimo saznati kako nastavnici vide svoje direktore po pitanju poštovanja pet ključnih principa eticnosti lidera; upitnik za direktore koji obuhvata ista pitanja kojima želimo saznati kako oni vide sebe po pitanju poštovanja i primenjivanja pet principa
Rezultata istraživanja
Ovim istraživanjem je bilo obuhvaćeno ukupno 107 ispitanika, 99 nastavnika i 8 direktora osnovnih škola u nastavi na bosanskom jeziku. Od ukupnog broja anketiranih nastavnika njih 70 je muškog pola ili 65,4%, dok je 37 ili 34,6% ženskog pola. Najveći broj nastavnika njih 42 se izjasnio da imaju između 21-30 godina radnog staža, dok najmanji broj njih 12 radi preko 30 godina. Do 10 godina radnog staža ima 25 nastavnika, a njih 28 imaju između 11-20 godina radnog staža. Najveći broj direktora njih 4 je u trećem mandatu, tj. imaju između 9 i 12 godina radnog staža na rukovodećoj poziciji. U prvom mandatu ili do 4 godina imaju 2 direktora i u drugom mandatu ili 2 direktora imaju između 5 i 8 godina radnog staža na rukovodećoj poziciji.
Princip poštovanja
Pitanje 1: kolegu cenim kao ličnost, i nastavnici i direktori imaju veoma slično mišljenje što ukazuju njihovi odgovori da se uglavnom slažu (prosečna procena za nastavnike je 1,60, a prosečna procena direktora je 1,87 što znači „uglavnom se slažem“).
Pitanje 2: Zna detalje o svakom zaposlenom i setim ih se kad je potrebno, -prosečna procena nastavnika je 1.98, a direktora 2.12, što znači „uglavnom se slažem“
Pitanje 3: Uživa poverenje u kolektivu, prosečna procena nastavnika je 1,60 što odgovara „uglavnom se slažem“, dok prosečna procena direktora je 2,50 što ukazuje da se direktori delimično slažu po ovom pitanju.
Pitanje 4: Uvažava naše dobre ideje, prosečna procena nastavnika je 1,72, a direktora je 2,37 što odgovara da se i jedni i drugi uglavnom slažu po ovom pitanju.
Prosečna procena i nastavnika i direktora po pitanju principa poštovanja je 1,9755, što ukazuje da oni smatraju da direktor „uglavnom poštuje“ etični princip poštovanja.
Princip uslužnosti
Pitanje 1: Ako zatreba preuzima obavezu drugih, prosečna procena nastavnika je 1,89, a prosecna procena direktora je 2,12, što ukazuje da se uglavnom slažu da direktori preuzimaju obaveze drugih kada je to potrebno.
Pitanje 2: Voli da pomogne, prosečna procena nastavnika je 1,73, a direktora 2,37 znači „uglavnom se slažem“.
Pitanje 3: Voli da neko umesto njega završava poslove, ovde uočavamo malu razliku, prosečna procena nastavnika je 3,03 „delimično se slažem“, a prosečna procena direktora je 2. „uglavnom se slažem“.
Prosečna procena nastavnika i direktora po pitanju etičnog principa uslužnosti je 2,19 što ukazuje da se oni po ovom pitanju uglavom slažu.
Princip pravičnosti
Pitanje 1: Prema svima se odnosi podjednako, prosečna procena nastavnika je 1,75, a prosečna procena direktora je 2,12 što ukazuje da se uglavnom slažu po ovom pitanju.
Pitanje 2: Realan je prilikom nagrađivanja ili kažnjavanja, prosečna procena nastavnika je 1,87, a direktora je 2, što nam govori da se uglavnom slažu da je direktor realan prilikom nagrađivanja ili kažnjavanja.
Pitanje 3: Favorizuje saradnike koji to ne zaslužuju, prosečna procena nastavnika je 3.29, a prosečna procena direktora iznosi 3.25, što nam govori da se i nastavnici i direktori donekle ili delimično slažu po ovom pitanju.
Pitanje 4: Tuđe zaluge pripisuje sebi, prosečna procena nastavnika je 3.40 što zanči da su oni mišljenja da nastavnik delimično pripisuje tuđe zasluge sebi, dok prosečna procena direktora iznosi 3,62 što znači da se oni ne slažu sa ovom konstatacijom nastavnika. Iz ovoga zaključujemo da su direktori u nekim situacijama skloni da tuđe zasluge pripišu sebi.
Pitanje 5: Osvetoljubiv je, prosečna procena nastavnika iznosi 3.37 što nam ukazuje da su nastavnici mišljenja da su njihovi direktori delimično osvetoljubivi. Prosečna procena direktora po ovom pitanju je 3.50 što nam govori da postoji razlika u mišljenjima i da se po ovom pitanju ne slažu. Prosečna procena nastavnika je 2.74, a prosečna procena direktora je 2,90. Prosečna procena i nastavnika i direktora iznosi 2,82 što nam kazuje da direktori delimično poštuju etični princip pravičnosti.
Princip iskrenosti
Pitanje 1: Poverljiva je osoba, prosečna procena nastavnika je 1.67 ili „uglavnom se slažem“ da su direktori poverljive osobe. Takođe, direktori se uglavnom slažu sa mišljenjem nastavnika da su poverljive osobe, prosečna procena direktora je 2.37.
Pitanje 2: Odgovoran je, prosečna procena nastavnika je 1.54 ili uglavnom se slažem, mišljenje je nastavnika po ovom pitanju. Prosečna procena direktora po istom pitanju je 1.87, gde takođe uočavamo da su i direktori odgovorili sa „uglavnom se slažem“ što ukazuje da su direktori odgovorni.
Pitanje 3: Ima visoke moralne standarde, da imaju visoke moralne standarde slažu se mišljenja i nastavnika i direktora, gde je prosečna procena nastavnika 1.65, a direktora 2.37.
Pitanje: 4: Ne obečava ono što nemože da uradi, nastavnici su mišljenja da se uglavnom slažu jer je njihova prosečna procena 1.92, dok su direktori drugačijeg mišljenja u odnosu na nastavnike i oni nemaju stav po ovom pitanju. Procena direktora po ovom pitanju je 4.87. Prosečna procena nastavnika je 1,69, što nam govori da nastavnici smatraju da su njihovi direktori iskreni. Direktori se po ovom pitanju izjašnjavaju da se „delimično“ slažu sa nastavnicima. Prosečna procena direktora je 2.87.
Princip zajedništva
Pitanje 1: Deluje destruktivno, da direktori deluju destruktivno delimično se slaže većina nastavnika, njihova prosečna procena iznosi 3.07. Prosečna procena direktora po pitanju destruktivnog ponašanja je 3.37 što nam ukazuje da se i oni delimično slažu sa konstatacijom nastavnika o destruktivnosti.
Pitanje 2: Delegira poslove, da direktori delegiraju poslovima istog mišljenja su i nastavnici i direktori. Prosečna procena nastavnika je 1.91, a prosečna procena direktora je 2. Dakle i jedni i drugi „uglavnom se slažu“ po ovom pitanju.
Pitanje 3: Vodi brigu o zajedničkim poslovima, i nastavnici i direktori su pozitivnog mišljenja tj. slažu se da su direktori brižni o zajedničkim poslovima. Pprosečna procena nastavnika je 1.90, a direktora je 1.50.
Pitanje 4: Ignoriše suprotna mišljenja, da se delimično slažu da direktor škole ignoriše suprotna mišeljenja odgovorila je većina nastavnika, njihova prosečna procena je 3.19. Takođe, i direktori isto smatraju jer je njihova prosečna procena 3.25.
Da direktori poštuju princip zajedništva „delimično“ se slažu i nastavnici i direktori što nam govori njihova prosečna procena 2.53. Prosečna procena nastavnika o principu zajedništva je 2.54, a prosečna procena direktora izvosi 2,54.
Svi navedeni rezultati koje smo tokom obrade podataka dobili daju nam za pravo da prihvatimo opštu hipotezu, koja glasi: „Direktori kao lideri u obrazovnim institucijama, u regionu Župe, poštuju osnovne principe etičnosti lidera i njihov rad zasnivaju na tim bazičnim principima”.
Zaključak
U današnjem vremenu pred direktorima škola postoje veliki izazovi. Da bi uspeli u svom poslu oni moraju da pored obrazovanja poseduju druge sposobnosti vezane za upravljanje školskim institucijama. Jedna od najbitnijih uloga direktora škole je liderska uloga. Direktor kao lider je taj koji treba stvoriti jednu harmoniju dobrih unutar kolektivnih odnosa. Direktor škole kao lider mora biti dosta fleksibilan i pun razumevanja za svoje kolege, tj. svoj tim, kao i za sve ostale učesnike u vaspitno obrazovnom procesu. Od njegovog ponašanja i poštovanja principa etičnosti lidera mnogo će zavisiti i uspeh ustanove i tima kojeg direktor kao lider vodi.
Naše istraživanje je bilo fokusirano na proces poštovanja pet principa etičnosti lidera škola u regionu Župe. Pored praktičnog tj. istraživačkog dela osvrnuli smo se i na analizu teorijskog dela, gde smo pokusali da utvrdimo kolika je zaista bitnost i uloga direktora škola kao lidera i kako se ona odražava na sveobuhvatni napredak škole. Etične principe lidera škola koje smo analizirali i potkrepili činjenicama na terenu, govore nam da je to jedan od najbitnijih faktora za međuljudski odnos u našim školama.
Načelno postavljene pretpostavke da direktori škola kao lideri poštuju i primenjuju pet principa etičnosti lidera, definisani su putem opšte hipoteze. Dobijeni rezultati nam govore da su nastavnici mišljenja da njihovi direktori poštuju te principe i da se ponašaju u skladu sa tim. Za razliku od njih, mišljenja direktora su malo skromnija u odnosu na nastavnike, ali nemaju neke značajnije razlike koje bi mogle da utiču na naše pretpostavke.
Smatramo da će ovaj rad višestruko doprineti opštem razumevanju i primene u praksi pet principa etičnosti lidera: principa poštovanja, principa uslužnosti,principa pravičnosti, principa iskrenosti i principa zajedništva.
[1] Savić, M., et al. Filozofija: za IV razred gimnazije i stručnih škola, Zavod za učenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001.
[2] Drakulić, J., Etika u obrazovanju odraslih, Andragoški glasnik, Vol. 14, br.2, str. 124, Rijeka, 2010.
[3] Peter G. Northouse, Liderstvo, Data status, Beograd, 2008.
[4] Es-Suvejdan, T. M., Bašarahil, F. O., Kako izgraditi lidera, Progres centar, Travnik, 2013.
[5] Grin, F., Direktor u 21. Veku –biti uspešan predvodnik škole, Eduka d.o.o., Beograd, 2013.
[6] Karnegi, D., Postanite efikasan lider, Admiral books, Beograd, 2001.
[7] Walters, J. D., Umijeće vodstva, Zagreb, 2001.
Интернет извори:
http://www.iep.utm.edu/ethics/
https:www.vts.edu.rs/images/nastava/menadzment/Liderstvo.pdf
http:www.theedadvocate.org/the-eight-principles-of-ethical-leadership-in-education/
[1] Peter G. Northouse, Liderstvo, Data status, Beograd, 2008. str.2
[2] Es-Suvejdan, T. M., Bašarahil, F. O., Kako izgraditi lidera, Progres centar, Travnik, 2013. str. 40.
[3] Lao Tse je kineski filozof i osnivač Taoizma.
[4] Karnegi, D., Postanite efikasan lider, Admiral books, Beograd, 2001.,str. 23-28.
[5] https://www.biznis-akademija.com/liderski-stilovi#
[6] Peter G. Northouse, Liderstvo, Data status, Beograd, 2008., str.47
[7] http://www.theedadvocate.org/the-eight-principles-of-ethical-leadership-in-education
